ISTORIJAT

Najraniji pokušaj organizovanja lekara u Srbiji nalazimo u ideji dva beogradska fizikusa: dr Karla Pačeka i dr Emeriha Lindermajera, da osnuju "Lekarsko čitalište" još daleke 1842. godine. Zabeleženo je, takođe, da su  druga dva beogradska lekara, dr Aćim Medović  i dr Jovan Valenta, 60-ih godina prošlog veka pokrenuli ideju da se osnuje "Društvo beogradskih lekara". Obe inicijative imale su za cilj  praćenje razvoja nauke i unapređenje rada, ali je njihovo pokretanje ostalo samo na predlozima. Tek iz trećeg pokušaja, ideju dr Vladana Đorđevića, 22. aprila 1872. Godine, realizuje  pet Srba, tri Čeha, tri Nemca, dva Poljaka i po jedan Grk i Slovak, koji na osnivačkoj skupštini osnivaju Srpsko lekarsko društvo. Ti lekari - vizionari bili su: Aćim Medović, Jovan Mašin, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Osnivačima će se ubrzo pridružiti još Josif Pančić i Mladen Janković.

Nekoliko godina kasnije (tačnije 1909. godine), u Srbiji su osnovane 52 podržnice Srpskog lekarskog društva. Tada je i Pirot osnovao svoju podružnicu sa lekarima koji su te godine bili na službi u našem gradu: dr Janko Senkijevič, dr Samuilo Poper, dr Kosta Andrejević, dr Ivan Klinger iz Bele Palanke i dr Dragutin Veljković iz Babušnice.
 Srpsko lekarsko društvo bilo je pokretač niza preventivnih mera u sprečavanju zaraznih bolesti, davalo je inicijativu za osnivanje Fonda za potpomaganje siromašnih lekara, njihovih udovica i siročadi i dr. Društvo je imalo velike zasluge za osnivanje Ministarstva zdravlja, Medicinskog fakulteta u Beogradu, Lekarske komore  i podizanje Lekarskog doma u Beogradu. Za vreme nemačke okupacije nije radilo.

Podružnica Srpskog lekarskog društva u Pirotu ima tradiciju postojanja dugu 116 godina. Tokom ovog perioda njeni članovi su bili više od običnih lekara. Oni su radili na podizanju zdravstvene svesti našeg naroda, iskorenjivanju mnogih zaraznih bolesti koje su u prošlosti kosile stanovništvo, bili vojni lekari u ratovima i zdravstveni prosvetitelji u miru. Pojedinci su dali poseban doprinos.

Prvi školovani lekar u Pirotu bio je dr Janko Senkijevič, poreklom Poljak, koga je kralj Milan Obrenović ukazom od 19. februara 1879. godine postavio za okružnog fizikusa i koji je ostao u Pirotu sve do svoje smrti 1904. godine. Dr Senkijevič je, kao bečki đak, fakultet završio 1875. godine. Odlično je govorio poljski, nemački, srpski i ruski jezik. On je sastavio originalnu preskripciju kinina, dodajući njegovom rastvoru izvesne sladunjave suspstance, koje su bolesnici rado uzimali. Ovaj lek je decenijama prepisivan kao spasonosno sredstvo protiv malarije, a pokazao se vrlo efikasnim protiv '' pirotske groznice''. Pacijenti su ga i godinama posle njegove smrti nazivali ''Senkijevićev lek''.
Temelje moderne evropske medicine u Pirotu udario je dr Jovan Valenta, Čeh, drugi školovani lekar na službi u Pirotu, koga je kralj Milan, ukazom od 02.12.1882, postavio za upravnika bolnice i okružnog fizikusa. Po dolasku u Srbiju 1852. svoje  ime Jan zamenio je srpskim Jovan. Izuzetno obrazovan i talentovan, bio je doktor medicine i hirurgije, osnivač Srpskog lekarskog društva i za sobom je ostavio veliki broj stručnih i naučnih radova, kao i knjigu: ''Nauka o čuvanju zdravlja''.

Dr Jovan Panajotović – Karakaš, prvi školovani pirotski lekar koga je Opština pirotska 1900. godine poslala u Grac na školovanje, poklonio je deo svog imanja na kome je 1914. godine počela sa radom prva namenski izgrađena bolnica, projektovana prema tadašnjim najmodernijim standardima, sa 130 postelja na 80 000 stanovnika.
Mr Karlo Skacel, Čeh, jedan od začetnika apotekarske delatnosti u Pirotu, erudita, humanista i čovek široke kulture, bio je član Srpskog lekarskog društva, osnivač pevačkog društva ''Momčilo'' i veliki dobrotvor grada Pirota. Godine 1920. svojim prilogom postavio je temelje Učiteljske škole u Pirotu. Sa čuvenim 3. Pešadijskim pukom Piroćanaca prešao je albansku golgotu i učestvovao na Solunskom frontu.

Pred prvi svetski rat 1914. godine u pirotskoj bolnici je radio dr Aleksandar Misirlić, a u lečenju pacijenata mu je pomagala engleska vojna misija sastavljena od pet žena i dvojice muškaraca. Dr Misirlić je posle godinu dana preminuo od pegavog tufusa u Gornjem Milanovcu.

U epidemiji pegavca 1915, lečeći obolele u pirotskoj bolnici, svoje živote su dali: dr Dimitrije Misić, major u rezervi, dr Tadija Maševski, dr Adam Ferdinand i Kosta Kostić, profesor u svojstvu ekonoma bolnice.
Među Piroćancima – lekarima, učesnicima ratova 1912 – 1918, bili su: dr Jovan Panajotović – Karakaš, dr Sima Petrović, odlikovan Karađorđevom zvezdom za podvig na Gučevu, dr Rista Pešić – Gostuški, dr Milutin Velimirović, predsednik nosilaca Albanske spomenice sve do 1973. godine i dr Rista Mitković, docent Univerziteta u Ženevi. U Pirotu je tokom ovih ratova radio i dr Mihajlo Leščinski, koji je pred smrt, u zarobljeništvu u Sofiji zapisao:'' Nekada, to je dosta davno bilo, ovo parče zemlje, kao i danas, vodilo je ogorčenu borbu sa svojim neprijateljem, za svoju političku i ekonomsku nezavisnost. U tim danima borbe srpskog naroda, osećala se jaka potreba za lekarima i svima onima koji su mogli od koristi biti ranjenima i bolesnima. Tih dana pohitao sam u Srbiju da joj pomognem i stavim na raspoloženje srpskim ranjenicima i bolesnicima svoje lekarsko znanje i sve svoje sposobnosti. Kao stranac, radio sam sa puno volje i taj moj rad bio je krunisan uspehom. Zavoleo sam ovo parče zemlje na kome sam prvi put počeo delati stručno, ostao sam u njemu i postao Srbin''.

Za vreme rata protiv Bugarske u okršajima 1884. i 1885. godine Srbija je svoje ranjenike zbrinjavala, a Bugarska tada nije imala organizovan vojni sanitet. U Evropi se prikupljala pomoć i konvoji sanitetskog materijala su bili spremni da to prevezu u Bugarsku, ali se između isprečio front sa srpskom vojskom. Tada se dogodilo nešto što nikada nije zabeleženo u istoriji. Na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije je odobrila vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat, otvori liniju fronta i propusti sanitetski materijal koji je iz Beča upućen u Sofiju. Srbija se pridružila apelu iz Evrope i otvorila svoje vojne magacine iz kojih je dala lekove, ćebad, krevete i sav materijal koji je bio neophodan za otvaranje jedne bolnice u Bugarskoj i na taj način pomogla zemlji sa kojom je bila u ratu. Ovaj humanitarni presedan ovekovečen je na slici na kojoj je prikazana primopredaja srpskih poklona bugarskim vojnicima, koja se dogodila kod Pirota. Za ovaj presedan u svetskoj istoriji ratovanja, Međunarodni Crveni krst u Ženevi dodelio je specijalno priznanje Crvenom krstu Srbije, tako da je u holu zgrade ove organizacije postavljena tabla na kojoj je ispisano: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine”

Posleratne generacije lekara članova podružnice Srpskog lekarskog društva u Pirotu donele su nova znanja i moderne stavove, specijalizacije i subspecijalizacije.  Prvi primarijus među članovima podružnice postao je dr Jordan Petrović, pneumoftiziolog. Primarijus Sava Savić objavljuje knjigu '' Zdravlje za sto godina'', koja će doživeti dva izdanja. Primarijus Velimir Colić objavljuje ''Praktikym iz anestezije'', koji i danas ima svoju praktičnu upotrebu, a zapažene članke u stručnim časopisima objavljuju prim. dr Miodrag Pejčić, prim. dr Josip Kartaljević, prim. dr Aca Vacić,  dr Bogoljub S. Manić, dr Dragan Đurić i mnogi drugi.  Vrhunac njihovog poimanja medicine i posvećenog zalaganja bila je izgradnja nove zgrade pirotske bolnice,  projektovane i građene po ugledu na Vojno - medicinsku Akademiju u Beogradu, koja i dan danas predstavlja jednu od najmodernijih i najfunkcionalnijih bolnica u Srbiji. Sedamdesetih godina prošlog veka, suočeni i tada sa besparicom u republičkoj kasi, članovi podružnice Srpskog lekarskog društva su ličnim primerom i zalaganjem uspeli da ostvare nemoguće. Volonterskim radom i kampanjom u gradu Pirotu i svim selima, po ko zna koji put probudili su humanost i solidarnost kod naroda našeg kraja. Tako je moderna bolnica završena i useljena 1984. godine, zapravo izgrađena sredstvima mesnog samodoprinosa koji je trajao punih deset godina. Zahvaljujući poverenju u svoje lekare, za samodoprinos se izjasnilo više od 90% tada radno sposobnih stanovnika pirotskog kraja. Ni pre, ni posle toga, u istoriji bivše SFRJ nije zabeležen slučaj ovakve solidarnosti (u smislu dobrovoljnog desetogodišnjeg odricanja od dela plate). Ovde svakako treba posebno istaći imena dr Radovana Džunića, dr Sretena Mijalkovića, dr Aleksandra Kutlešića, dr Svetuclava Vasića, ekonomiste Budimira Markovića...

Generacije lekara, stomatologa i farmaceuta devedesetih, donele su Srpskom lekarskom društvu u Pirotu saradnju sa Medicinskim fakultetima u Beogradu i Nišu, Vojnomedicinskom akademijom u Beogradu, inostrane stipendije i časopis ''Medikus''. U tome su prednjačili dr Nenad Zdravković i dr Miroljub Vasić, a u uvođenju novih metoda dr Emilija Jovanović, internista i dr Miomir Marković, hirurg. Prvi magistar nauka u oblasti stomatologije bio je dr Aleksandar Ćirić, a među lekarima dr Milica Igić. Lekari specijalisti opšte medicine, pod rukovodstvom prim. dr Radovana Jordanovića 1995. godine objavljuju dve izuzetno važne studije: '' Studija zdravstvenih i socijalnih potreba starih iznad 65 godina života pirotskog područja'' i '' Studija prevalencije faktora rizika hroničnih nezaraznih oboljenja pirotskog okruga''. Kolega Jordanović je godinama volonterski pregledao i lečio penzionere Pirota i Gornjeg Visoka, kao i prognana i izbegla lica u vreme ratova na teritoriji bivše SFRJ.

Prvi doktor nauka u Domu zdravlja Pirot je dr Suzana Stanković, specijalista opšte medicine, doktoriravši 2002. godine, sa tezom : „Uticaj modifikacije faktora rizika na redukciju arterijskog krvnog pritiska”. Prvi doktor nauka u Opštoj bolnici u Pirotu postao je dr Aleksandar Lilić, hirurg, odbranivši 2009. godine tezu: „Enzimi zaštite od oksidacionih oštećenja u postoperativnoj evaluaciji pacijenata sa ehinokokusnom bolesti jetre''.
Prva smo podružnica u Srbiji koja je nakon pedesetak godina prekida vratila slavu Srpskog lekarskog društva ''Sveti Vrači''. Tokom Nato agresije na našu zemlju, više od 90% muških članova podružnice odazvalo se pozivu i kao vojni lekari bili su vojno angažovani u odbrani zemlje. Naši članovi delili su sudbinu naroda i u teškoj situaciji međunarodne izolacije i nezapamćene hiperinflacije uspevši da sačuvaju čistotu i ugled profesije, kao i naši slavni prethodnici.
Potpuno novi trendovi u zdravstvu Srbije u prvim decenijama novog milenijuma nametnuće članovima Srpskog lekarskog društva nove obaveze i način razmišljanja, merljive kriterijume kvaliteta rada i licenciranje. Anesteziolog prim. mr sci. med.  Aleksandar Ćirić, je prvi lekar, član podružnice, koji je uspešno završio specijalizaciju iz oblasti menadžmenta u zdravstvu.

Zbog svega navedenog, zbog profesionalne lekarske časti koja je vekovima bila na različitim ispitima i uvek iznova  branila Hipokratove epolete na beloj uniformi, zbog svih kolega koji su se žrtvovali za svoj narod i bili istovremeno i heroji, mecene i intelektualna avangarda, biti danas član podružnice Srpskog lekarskog društva Pirot, predstavlja posebnu čast i ponos. Ali i ogromnu obavezu! Zato, sledeći svetle primere i misiju naših predaka, pored profesionalizma, nastojanja da svakim danom unapređujemo naša znanja i budemo odgovorni i predani čuvari narodnog zdravlja, treba i da pokažemo kako umemo da „budemo tako humani kao  što je bila Srbija 1885. godine“. Jer danas - mi pišemo istoriju naše Podružnice za buduće generacije.